Izveštaj o industriji sintetičkih goriva zasnovanih na gasifikaciji 2025: Rastuće tržište, tehnološki napredak i strateški uvidi za narednih 5 godina

• Izvršni rezime & Pregled tržišta
• Ključni faktori rasta i prepreke na tržištu
• Technološki trendovi u sintetičkim gorivima zasnovanim na gasifikaciji
• Konkurentski pejzaž i vodeći igrači
• Veličina tržišta & Prognoze rasta (2025–2030)
• Regionalna analiza: Severna Amerika, Evropa, Azijsko-pacifički region i ostatak sveta
• Buduće perspektive: Istražene primene i investicione mogućnosti
• Izazovi, rizici i strateške preporuke
• Izvori & Reference

Izvršni rezime & Pregled tržišta

Goriva zasnovana na gasifikaciji predstavljaju transformativni segment u globalnom energetskom pejzažu, koristeći napredne termokemijske procese za konverziju karbonatnih sirovina – kao što su ugalj, biomasa i čvrsti komunalni otpad – u sintezni gas, koji se potom obrađuje u tečna goriva. Do 2025. godine, tržište za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji doživljava novi zamah, vođeno imperativima dekarbonizacije, brigom za energetsku sigurnost i potrebom za održivim alternativama konvencionalnim fosilnim gorivima.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna ulaganja u tehnologije gasifikacije su ubrzana, sa više od 1.000 komercijalnih gasifikatora u radu širom sveta, koji zajedno obrađuju više od 500 miliona tona sirovina godišnje. Azijsko-pacifički region, predvođen Kinom i Indijom, dominira dodatkom kapaciteta, čineći više od 60% novih projekata, pretežno zahvaljujući obilnim rezervama uglja i podržavajućim vladinim politikama koje teže proizvodnji čistijih goriva.

Rast tržišta dodatno podstiče integracija obnovljivih sirovina, kao što su poljoprivredni ostaci i šumski otpad, u procese gasifikacije. Ova promena je u skladu sa Uredbom Evropske unije o obnovljivoj energiji i Zakonom o smanjenju inflacije Sjedinjenih Američkih Država, koji podstiču proizvodnju niskougljeničnih goriva. Kao rezultat toga, nekoliko velikih energetskih kompanija – uključujući Shell, Sasol i Air Liquide – najavilo je nova ulaganja i partnerstva za povećanje kapaciteta postrojenja za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji.

Uprkos ovim napretcima, sektor se suočava s izazovima koji se odnose na kapitalnu intenzivnost, logistiku sirovina i regulatornu neizvesnost. Međutim, očekuje se da će tekuće tehnološke inovacije – kao što su modularne jedinice gasifikacije i integracija hvatanja ugljen-dioksida – poboljšati održivost projekata i smanjiti emisije tokom životnog ciklusa. Prema Wood Mackenzie, globalno tržište sintetičkih goriva proizvedenih putem gasifikacije, očekuje se da dostigne 25 milijardi dolara do 2030. godine, s godišnjom stopom rasta (CAGR) koja premašuje 8% od 2025. godine.

Ukratko, sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji imaće ključnu ulogu u tranziciji ka niskougljeničnom energetskom sistemu, nudeći fleksibilan put za korišćenje različitih sirovina i podržavajući dekarbonizaciju sektora koji se teško dekarbonizuju, poput avijacije, pomorske industrije i teške industrije.

Ključni faktori rasta i prepreke na tržištu

Goriva zasnovana na gasifikaciji stiču na značaju kao strateško rešenje za dekarbonizaciju sektora koji se teško dekarbonizuju i povećanje energetske sigurnosti. Nekoliko ključnih faktora pogoni rast ovog tržišta 2025. godine:

• Mandati za dekarbonizaciju: Stroge klimatske politike i obaveze neto nula primoravaju industrije da traže niskougljenične alternative. Gasifikacija omogućava konverziju sirovina kao što su ugalj, biomasa i čvrsti komunalni otpad u sintezni gas, koji se može dalje obraditi u sintetička goriva s nižim ugljeničnim otiskom. Paket „Fit for 55“ Evropske unije i Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država su značajni politika okviri koji ubrzavaju ulaganja u napredne tehnologije goriva (Evropska komisija, Bela kuća).
• Fleksibilnost sirovina i valorizacija otpada: Sposobnost gasifikacije da obrađuje širok spektar sirovina – uključujući poljoprivredne ostatke, industrijski otpad i nematerijalne plastike – rešava problem upravljanja otpadom i rizike snabdevanja sirovinama. Ova fleksibilnost je posebno privlačna u regionima s obiljem biomase ili tokova otpada, podržavajući ciljeve cirkularne ekonomije (Međunarodna agencija za energiju).
• Energetska sigurnost i diversifikacija: Geopolitičke tenzije i prekidi u lancu snabdevanja povećali su potrebu za domaćom proizvodnjom goriva. Sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji nude putanju za smanjenje zavisnosti od uvoznog nafte i gasa, posebno za zemlje sa domaćim resursima uglja ili biomase (Međunarodna agencija za energiju).
• Tehnološki napredak: Neprekidna poboljšanja u dizajnu reaktora gasifikacije, čišćenju sinteznih gasa i Fischer-Tropsch sintezi povećavaju efikasnost procesa i smanjuju troškove. Demonstracioni projekti kompanija kao što su Sasol i Shell validiraju komercijalne operacije i privlače nova ulaganja.

Međutim, nekoliko prepreka i dalje izaziva izazove za proširenje tržišta:

• Visoki kapitalni i operativni troškovi: Postrojenja za gasifikaciju zahtevaju značajna prva ulaganja i složenu integraciju s nizom jedinica za sintezu. Ekonomica održivosti često zavisi od vladinih podsticaja ili mehanizama za određivanje cena ugljen-dioksida (Međunarodna agencija za energiju).
• Kompleksnost lanca snabdevanja sirovinama: Obezbeđivanje doslednog, održivog i ekonomski isplativog snabdevanja sirovinama – posebno za biomasu – ostaje logistička i regulatorna prepreka u mnogim regionima.
• Regulatorna i javna prihvatljivost: Brige o korišćenju zemljišta, emisijama i konkurenciji s usjevima za hranu za biomasu mogu odložiti odobrenja projekata i ograničiti skalabilnost.

Ukratko, iako su sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji dobro pozicionirana za rešavanje ciljeva dekarbonizacije i energetske sigurnosti, prevazilaženje troškova, lanca snabdevanja i regulatornih barijera biće ključno za rast tržišta 2025. godine i nadalje.

Tehnološki trendovi u sintetičkim gorivima zasnovanim na gasifikaciji

Sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji se proizvode konverzijom karbonatnih sirovina – kao što su ugalj, biomasa ili čvrsti komunalni otpad – u sintezni gas (mešavina vodonika i ugljen-monoksida) kroz procese visokih temperatura s ograničenom količinom kiseonika. Ovaj sintezni gas se zatim katalitički pretvara u tečna goriva ili hemikalije, uključujući sintetički dizel, metanol i goriva za avijaciju. Do 2025. godine, sektor beleži značajne tehnološke napretke vođene potrebom za čistijom energijom, principima cirkularne ekonomije i mandatima za dekarbonizaciju.

Jedan od najistaknutijih trendova je integracija obnovljivih sirovina, posebno biomase i otpada, u sisteme gasifikacije. Napredni gasifikatori su sada sposobni da obrađuju heterogene i niskokvalitetne sirovine, proširujući spektar održivih ulaza i smanjujući zavisnost od fosilnih resursa. Kompanije kao što su Siemens Energy i Shell ulažu u fleksibilne platforme gasifikacije koje mogu da prelaze između uglja, biomase i otpada, optimizujući operativnu efikasnost i profile emisija.

Još jedan ključni trend je povezivanje gasifikacije s tehnologijama za hvatanje, korišćenje i skladištenje ugljen-dioksida (CCUS). Integracijom CCUS, postrojenja za gasifikaciju mogu značajno smanjiti svoj ugljenični otisak, čineći sintetička goriva konkurentnijim na tržištima niskih emisija. Na primer, Sasol i Air Liquide sprovode pilote projekte koji kombinuju gasifikaciju s naprednim hvatanjem CO₂, ciljajući kako na industrijske tako i na transportne aplikacije goriva.

Digitalizacija i optimizacija procesa takođe oblikuju industriju. Usvajanje veštačke inteligencije (AI) i naprednih sistema kontrole procesa omogućava praćenje u realnom vremenu i prediktivno održavanje, poboljšavajući operativne performanse i smanjujući troškove. Honeywell i ABB su vodeći provajderi digitalnih rešenja prilagođenih postrojenjima za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji, nudeći platforme koje poboljšavaju fleksibilnost sirovina i prinos proizvoda.

• Fleksibilnost sirovina i valorizacija otpada proširuju profil održivosti sintetičkih goriva.
• Integracija s CCUS pozicionira gasifikaciju kao kamen temeljac strategija neto nula.
• Digitalizacija pokreće operativnu efikasnost i troškovnu konkurentnost.

Ovi tehnološki trendovi očekuju se da će ubrzati komercijalizaciju i skalabilnost sintetičkih goriva zasnovanih na gasifikaciji, podržavajući globalne napore za dekarbonizaciju sektora koji se teško dekarbonizuju, kao što su avijacija, pomorstvo i teža industrija. Prema prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA), usvajanje naprednih tehnologija gasifikacije će biti ključno za ispunjavanje klimatskih ciljeva do 2030. i 2050. godine.

Konkurentski pejzaž i vodeći igrači

Konkurentski pejzaž za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji 2025. godine karakterišu mešavina etabliranih energetskih konglomerata, tehnoloških inovatora i regionalnih igrača, koji se bore za tržišni udeo u sektoru vođenom mandatom dekarbonizacije i brigom za energetsku sigurnost. Tržište beleži povećana ulaganja u napredne tehnologije gasifikacije, strateška partnerstva i vertikalnu integraciju, dok kompanije nastoje da optimizuju fleksibilnost sirovina i poboljšaju efikasnost procesa.

Vodeći igrači u ovoj oblasti uključuju Shell, Sasol i Air Liquide, svaka koristeći sopstvene tehnologije gasifikacije i Fischer-Tropsch sinteze za proizvodnju sintetičkih goriva iz uglja, biomase i čvrstog komunalnog otpada. Shell nastavlja da proširuje svoj portfolio projekata zasnovanih na gasifikaciji, posebno u Aziji i na Bliskom Istoku, fokusirajući se na integraciju tehnologije hvatanja i skladištenja ugljen-dioksida (CCS) za povećanje održivosti svojih sintetičkih goriva. Sasol, sa svojim dubokim znanjem u procesima prevođenja uglja u tečnost (CTL) i gasa u tečnost (GTL), ostaje dominantna sila, posebno u regionima s obilnim rezervama uglja i podržavajućim regulatornim okvirima.

Novi provajderi tehnologija, kao što su Velocys i Enerkem, dobijaju na značaju komercijalizacijom modularnih jedinica gasifikacije i rešenja za pretvaranje otpada u gorivo, ciljajući na decentralizovanu proizvodnju i modele cirkularne ekonomije. Velocys je osigurao nekoliko partnerstava s avio kompanijama i distributerima goriva za snabdevanje održivim gorivom za avijaciju (SAF), dok Enerkem povećava kapacitet svojih postrojenja za gasifikaciju čvrstih komunalnih otpada u Severnoj Americi i Evropi.

Azijski igrači, posebno Sinopec i Indijska naftna korporacija, značajno investiraju u domaću kapacitet gasifikacije kako bi smanjili zavisnost od uvozne sirove nafte i rešili lokalne ekološke probleme. Ove kompanije imaju koristi od vladinih podsticaja i sve više sarađuju sa međunarodnim licencama tehnologije kako bi ubrzale realizaciju projekata.

Konkurentska dinamika takođe se dodatno oblikuje zajedničkim ulaganjima i konzorcijumima, poput inicijativa koje podržava Međunarodna agencija za energiju, koje podstiču razmenu znanja i standardizaciju. Kako pritisci u regulatornom okviru rastu i mehanizmi za određivanje cena ugljen-dioksida se šire, sposobnost isporuke troškovno konkurentnih, niskougljeničnih sintetičkih goriva biće ključna razlika među liderima tržišta 2025. godine.

Veličina tržišta & Prognoze rasta (2025–2030)

Globalno tržište za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji je spremno za značajan rast između 2025. i 2030. godine, usled sve veće potražnje za čistijim energentima, napretka u tehnologijama gasifikacije i podržavajućih politika. U 2025. godini, veličina tržišta za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji – uključujući sintetički prirodni gas (SNG), metanol, tečnosti iz Fischer-Tropsch procesa i druge derivate – procenjuje se na oko 18,5 milijardi dolara, prema projekcijama MarketsandMarkets.

Očekuje se da će rast ubrzati godišnja stopa rasta (CAGR) od 8,2% do 2030. godine, sa projektovanom tržišnom vrednošću koja će premašiti 27,5 milijardi dolara do kraja predviđenog perioda. Ova robusna putanja rasta oslanja se na nekoliko ključnih faktora:

• Inicijative za dekarbonizaciju: Vlade u Evropi, Severnoj Americi i Azijsko-pacifičkom regionu sprovode strože propise o emisijama i podstiču proizvodnju niskougljeničnih goriva, što povećava ulaganja u projekte sintetičkih goriva zasnovanih na gasifikaciji. Paket „Fit for 55“ Evropske unije i Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država su značajni politika pokretači (Evropska komisija, Bela kuća).
• Diverzifikacija sirovina: Sposobnost korišćenja širokog spektra sirovina – uključujući ugalj, biomasu, čvrsti komunalni otpad i industrijske nusproizvode – poboljšava fleksibilnost i skalabilnost proizvodnje sintetičkih goriva zasnovanih na gasifikaciji, privlačeći ulaganja iz javnog i privatnog sektora (Međunarodna agencija za energiju).
• Potražnja iz industrijskog i transportnog sektora: Sektori koji se teško dekarbonizuju kao što su avijacija, plovidba i teška industrija sve više se oslanjaju na sintetička goriva kako bi zadovoljili ciljeve dekarbonizacije, dalje podstičući rast tržišta (Međunarodna agencija za energiju).

Regionalno, očekuje se da će Azijsko-pacifički region zadržati vodeći položaj na tržištu, vođen velikim projektima u Kini i Indiji, dok se očekuje da će Evropa i Severna Amerika zabeležiti najbrže stope rasta zbog agresivnih klimatskih politika i usvajanja tehnologija. Izgled tržišta za period 2025–2030 sugeriše dinamično razdoblje inovacija, ekspanzije kapaciteta i strateških partnerstava, pozicionirajući sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji kao ključnu komponentu globalne energetske tranzicije.

Regionalna analiza: Severna Amerika, Evropa, Azijsko-pacifički region i ostatak sveta

Regionalni pejzaž za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji 2025. godine oblikovan je različitim okvirima politika, dostupnošću sirovina i industrijskom potražnjom širom Severne Amerike, Evrope, Azijsko-pacifičkog regiona i ostatka sveta (RoW).

Severna Amerika nastavlja da bude značajan igrač, vođen obilnim resursima uglja i biomase, kao i podržavajućim državnim inicijativama za čistu energiju. Sjedinjene Američke Države, posebno, ulažu u napredne tehnologije gasifikacije za proizvodnju sintetičkih goriva za transport i industrijske sektore. Stalno finansiranje projekata demonstracija od strane Ministarstva energetike SAD i pritisak za dekarbonizaciju u teškim industrijama su ključni pokretači rasta. Kanada takođe istražuje gasifikaciju za projekte pretvaranja otpada u gorivo, oslanjajući se na svoj šumarski sektor i tokove čvrstih komunalnih otpada. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, očekuje se da će proizvodnja sintetičkih goriva u Severnoj Americi postepeno rasti, sa fokusom na smanjenje emisija tokom životnog ciklusa.

Evropa je obeležena strogošću propisa o ugljen-dioksidu i ambicioznim ciljevima obnovljive energije, što ubrzava usvajanje sintetičkih goriva zasnovanih na gasifikaciji. Paket „Fit for 55“ Evropske unije i Uredba o obnovljivoj energiji (RED II) podstiču ulaganja u napredna biogoriva i e-goriva. Nemačka, Holandija i Švedska prednjače s pilot postrojenjima koja konvertuju biomasu i otpad u sintetički dizel i goriva za avijaciju. Naglasak regiona na principima cirkularne ekonomije i energetskoj sigurnosti podstiče javno-privatna partnerstva i prekogranične projekte, kao što je istaknuto od strane Evropske asocijacije za biogas.

Azijsko-pacifički region se ukazuje kao najbrže rastuće tržište, osnaženo brzim industrijalizacijama, urbanizacijom i naporima za diversifikaciju energije. Kina značajno ulaže u gasifikaciju uglja i biomase za proizvodnju sintetičkog prirodnog gasa i tečnih goriva, s ciljem smanjenja zavisnosti od uvoza nafte i suzbijanja zagađenja. Japan i Južna Koreja fokusiraju se na tehnologije pretvaranja otpada u gorivo i integrisanje sintetičkih goriva u svoje strategije za vodonik. Rast regiona se oslanja na vladine podsticaje, transfer tehnologije i saradnje s globalnim energetskim kompanijama, prema Wood Mackenzie.

Ostatak sveta (RoW) uključuje Latinsku Ameriku, Bliski Istok i Afriku, gde je usvajanje još uvek u začetku, ali dobija na značajnosti. Brazil istražuje gasifikaciju biomase, oslanjajući se na svoj poljoprivredni sektor, dok Južna Afrika nastavlja da upravlja velikim postrojenjima za prevođenje uglja u tečnost (CTL). Zemlje Bliskog Istoka ispituju gasifikaciju za upravljanje otpadom i proizvodnju sintetičkih goriva kao deo šire strategije energetske tranzicije, prema BloombergNEF.

Buduće perspektive: Istražene primene i investicione mogućnosti

Buduće perspektive za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji 2025. godine oblikovane su konvergencijom tehnološkog napretka, podrške politikama i rastuće potražnje za niskougljeničnim energetskim rešenjima. Gasifikacija, koja pretvara karbonatne materijale kao što su ugalj, biomasa ili otpad u sintezni gas, služi kao svestran okvir za proizvodnju sintetičkih goriva kao što su metanol, tečnosti iz Fischer-Tropsch procesa i sintetički prirodni gas. Kako globalni ciljevi dekarbonizacije postaju sve intenzivniji, sektor beleži obnovljeni interes kako od javnih tako i od privatnih investitora.

Istražene primene prelaze granice tradicionalne proizvodnje energije i industrijskih sirovina. U 2025. godini, sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji se sve više integrišu u sektore avijacije i pomorstva, gde je elektrifikacija i dalje izazovna. Održivo gorivo za avijaciju (SAF) dobijeno iz gasifikacije biomase dobija na značaju, sa nekoliko demonstracionih projekata u Evropi i Severnoj Americi. Na primer, Shell i Sasol su najavili zajednička ulaganja za kalibraciju proizvodnje SAF zasnovanog na Fischer-Tropsch procesu, ciljajući na komercijalno korišćenje do kraja 2020-ih.

Još jedna obećavajuća primena jesu tehnologije gasifikacije za pretvaranje otpada u gorivo, koje rešavaju problem upravljanja otpadom i energetske potrebe. Kompanije poput Velocys i Enerkem napreduju ka postrojenjima komercijalnog obima koja pretvaraju čvrsti komunalni otpad u niskougljenična goriva, uz podršku vladinih podsticaja i politika cirkularne ekonomije.

Investicione oportunitete su vođene podržavajućim okvirima politika, kao što su Uredba o obnovljivoj energiji EU i Zakon o smanjenju inflacije u SAD, koji nude kredite i mandate za niskougljenična goriva. Prema prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna ulaganja u napredna biogoriva, uključujući puteve zasnovane na gasifikaciji, očekuje se da će premašiti 10 milijardi dolara u 2025. godini, s godišnjom stopom rasta (CAGR) od preko 8% do 2030. godine.

• Strateška partnerstva između velikih energetskih kompanija i provajdera tehnologije ubrzavaju komercijalizaciju.
• Venture capital i privatni kapital sve više cilja modularne i distribuirane sisteme gasifikacije, posebno u tržištima u razvoju.
• Integracija hvatanja ugljen-dioksida s gasifikacijom otvara nove tokove prihoda putem sertifikacije niskougljeničnih goriva i trgovanja emisijama.

Ukratko, 2025. godina označava ključnu tačku za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji, s proširenim primenama u sektorima koji se teško dekarbonizuju i robusnim investicionim tokovima koji pozicioniraju ovu tehnologiju kao kamen temeljac globalne energetske tranzicije.

Izazovi, rizici i strateške preporuke

Goriva zasnovana na gasifikaciji predstavljaju obećavajući put za dekarbonizaciju sektora koji zavise od tečnih goriva, ali se industrija suočava s značajnim izazovima i rizicima tokom skaliranja 2025. godine. Jedna od glavnih prepreka su visoka kapitalna ulaganja potrebna za gasifikacione kapacitete komercijalne razmere. Složenost integracije obrade sirovina, reaktora za gasifikaciju, čišćenja gasa i Fischer-Tropsch sinteze zahteva značajna prva ulaganja, koja često prelaze 1 milijardu dolara po postrojenju, što može odvratiti privatna ulaganja i usporiti razvoj projekata (Međunarodna agencija za energiju).

Dostupnost sirovina i volatilnost cena takođe predstavljaju rizike. Dok gasifikacija može koristiti različite sirovine – uključujući ugalj, biomasu i čvrsti komunalni otpad – obezbeđivanje dosledne, održive i ekonomičnije ponude ostaje izazov. Biomasa, posebno, se suočava s konkurencijom iz drugih sektora obnovljive energije i podložna je sezonskim i geografskim ograničenjima (Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije).

Regulatorna neizvesnost je takođe kritični rizik. Politike za niskougljenična goriva se razvijaju sa različitim stepenima podrške širom regiona. Nedostatak usklađenih standarda za intenzitet ugljen-dioksida, kriterijume održivosti i pogodnosti za podsticaje može potkopati poverenje investitora i otežati ulazak na tržište (Evropska asocijacija za biogas). Pored toga, emisije tokom životnog ciklusa goriva zasnovanih na gasifikaciji u velikoj meri zavise od izbora sirovina i integracije hvatanja ugljen-dioksida, što čini usklađivanje sa budućim propisima stalnim ciljem.

Tehnološki rizici su prisutni, posebno u vezi s efikasnošću procesa i skaliranjem. Dok je gasifikacija zrela tehnologija u nekim kontekstima, integracija s naprednim sistemima sinteze i hvatanja ugljen-dioksida na komercijalnoj razini ostaje izazovna. Operativna pouzdanost, deaktivacija katalizatora i čišćenje sinteznih gasova ostaju tehnički problemi (Nacionalna laboratorija za obnovljive izvore energije).

Strateške preporuke za zainteresovane strane uključuju:

• Formiranje javno-privatnih partnerstava za smanjenje rizika kapitalnih ulaganja i ubrzanje demonstracionih projekata.
• Osiguravanje dugoročnih ugovora o sirovinama i diverzifikacija izvora snabdevanja za ublažavanje rizika cena i dostupnosti.
• Proaktivno angažovanje s regulatorima kako bi se oblikovale jasne, stabilne politike i standardi održivosti.
• Ulaganje u R&D za poboljšanje integracije procesa, efikasnosti i performansi hvatanja ugljen-dioksida.
• Istraživanje ko-lokacije s postojećim industrijskim mestima radi korišćenja infrastrukture i smanjenja troškova.

Prevazilaženje ovih izazova biće ključno za sintetička goriva zasnovana na gasifikaciji da postignu komercijalnu održivost i značajno doprinese globalnim ciljevima dekarbonizacije u 2025. godini i kasnije.

Izvori & Reference

• Međunarodna agencija za energiju
• Shell
• Sasol
• Air Liquide
• Wood Mackenzie
• Evropska komisija
• Bela kuća
• Siemens Energy
• Honeywell
• Velocys
• Enerkem
• MarketsandMarkets
• Evropska asocijacija za biogas
• BloombergNEF
• Nacionalna laboratorija za obnovljive izvore energije